Zle priče

e mail adresa : benzzzzzzz86@gmail.com


25.03.2015.

PANDORA

Ovo je dovršena priač o Pandori koju sam napsiao zajedno sa jednom prijateljicom. Priča se još  može doraditi. Mislim da ima potencijala. svaki komentar ili savjet je dobro došao




Nekada davno ljudi nisu starjeli i nisu bili bolesni. Nisu imali nijednu brigu, sve dok im bogovi nisu poslali ženu koja je sa sobom ponijela sva zla svijeta. Ona sama je bila najveće zlo iako će ljudi uživati s njom i to zlo će svatko rado htjet prihvatiti.

Zvala se Pandora. svi bogovi su joj dali svoje darove, ali svaki dar će štetiti ljudima a i njoj. Ona je to znala ali ipak nije mogla utjecati na svoja djela. Čim je došla na svijet tužna srca je otvorila kutiju u kojoj su se nalazila sva zla. Znala je šta se nalazi u kutiji i koliko će nesreće stvoriti zbog toga, ali nije imala izbora. Bogovi su ju stvorili na taj način i kutija je morala biti otvorena.

Imala je izbora ali je sila koja ju je vukla bila jača od mogućnosti izbora pa je samu sebe naterala da poveruje da izbor ne postoji. Udahnula je duboko i laganim pokretom ruke otvorila kutiju. Napravila je nekoliko koraka unazad i videla jednu po jednu zlaćastu kuglicu kako izlaze iz mračne unutrašnjosti kutije.Kada je i poslednja izašla Pandora je prišla kutiji i zatvorila je. Obgrlila je rukama kutiju i čvrsto prislonila uz grudi. Okrenula se ka prozoru i u daljini na tamnom nebu ugledala šest zlaćanih kuglica koje su izgledale tako primamljivo i zanosno, nežno i lepršavo, isto kao i ona, isto kao i glas sirena koji mami i priziva da ga slušaš, opijajući te najlepšim glasom prelepe devojke iza koje se uvek krije neko zlo. Prišla je prozoru i zatvorila ga je dok je prstima druge ruke i dalje pripijala kutiju grudima, bila je zbunjena, bila izgubljena, zbog opčinjenosti zla koje konstanto vreba iz nje varajući sve ljude oko nje kao i nju samu.

 

Pandora je kutiju ostavila ne znajući da se u njoj nalazila još jedna kuglica u kojoj se nalazila Elpis boginja nade. Elpis  je gledala kako sve njene sestre odlaze iz kutije ali prije nego što je i ona uspjela izaći opet je oko nje zavladao mrak i izlaz je nestao. Dugo je bila okružena tamom sve dok bog nije podigao kutiju s mjesta na kojoj ju je Pandora ostavila. On je sa kutijom posjetio sve ljude. Svaki puta bi otvorio kutiju i Elpis bi na kratko vidjela sunce ali oko nje bi brzo zavladao mrak. Bog bi joj izvadio oči i onda bi ju stavio u srce jednog čovjeka. To je ponavljao kod svih ljudi i zbog toga se u srcu svakog čovjeka nalazila slijepa nada.

 

Nada u očima je samo na kratko mogla videti svetlost i lepotu dana i onda bi ponovo oslepela baš na onom mestu gde se očni kapci nežno dodiruju . A sa svakim novim njihovim otvaranjem pogled na sliku stvarnog sveta bi se menjao. Jedino mesto i jedino konačno i stvarno stanje koje je svaki put isto, je tama onda kada osoba sa nadom u očima zažmuri. Osobe koje su bile privilegovane da osete nadu u sebi i da je ponesu u očima bili su najnesrecniji ljudi. Cela nesreća nade je bila jednaka svakoj nesreći njenih sestara i Pandore. A ta nesreća je zapravo samo prisvajanje lepote i nedostiznosti njihovih moći. Jer sve one blistaju i mame samo onda kada nisu zarobljene u osećaju pohlepe, požude i posedovanja.

 

Prvih sedam boginja su nesvjesno počele stvarati nova zla. Tako je Elpis imala kći Famu. Fama je stalno pričala sa ostalim bogovima. Zanimala ju je svaka sitnica iz njihovih života. Uskoro joj bogovi nisu bili dovoljni i počela je pričati s ljudima.  Ponavljala bi svaku novu zanimljivu stvar koju je čula od ljudi, ponavljala bi to toliko dugo sve dok je cijeli svijet ne bi saznao. Uskoro joj je nestalo zanimljivih priča pa ih je počela izmišljati.

Famina palača se nalazi u oblacima i ima tisuću prozora uz pomoć kojih ona može vidjeti i čuti sve šta se događa na svijetu. U  palaci na samom vrhu se nalazio prozor koji je bio sav od ogledala. Ko bi mu prisao mogao bi videti sebe u njemu i cuti sve o sebi . Mnogi su pokusavali da otkriju i pronadju sebe gledajuci svoje odraze. Kada ne bi uspeli zvali bi Famu da im pomogne u tome. Ali ona je bila pod zakletvom da moze pomoci ljudima da sami dodju do zakljucka a ne da im ona kaze. Imala je uvek nove ideje i price koje bi ljude navodile da urade pravu stvar i spoznaju sebe ali retko ko bi razumeo poentu price. Vracali bi se po razne predmete, razlicito obuceni ili goli a retko ko bi shvatio da zapravo samo trebaju otvoriti prozore od ogledala i tamo bi našli sve odgovore.

 

Pandorina kći se zvala Pira. Bila je prvi smrtni čovjek. Njen muž Deukalion je i dalje bio besmrtan ali ona sama je starila, kao i njena djeca. U to vrijeme je Bog odlučio uništiti sve ljude, ljudi su i dalje bili besmrtni i imali su znanja koja su ukrali od bogova, tako da suse brzo naučili nositi sa zlima koja su ih ipak stalno mučila. Fama je saznala za tu novost ali nitko joj nije vjerovao jer je do sada postala poznata po izmišljenim pričama koje su uvijek čudnije i ljepše od stvarnosti. Jedino joj je Pandora vjerovala pošto je ona sama povezana sa svim zlima svijeta i tu novost je prenijela Piri. Nakon toga je Pandora je pala na zemlju i nije se nikada probudila. Pira je uspjela njenog muža da zajedno grade arku koja će povesti samo njih. Ostale ljude oko sebe su posve zaboravili. Mislili su da samo trebaju jedan drugu i da su drugi ljudi nebitni.

 

Ali pri pravljenju barke prvu smetnju su im zadavala drva koja su bila vlažna i koje je bilo potrebno osušiti da bi se moglo sa njima nešto napraviti. Nisu imali ideju kako to da naprave dok nisu ugledali jednog prostog čoveka koji ih je uputio kako da to najjednostavnije urade. Moralo je proći dve večeri i dva jutra da bi se drva koja su našli potpuno osušila. Za to vreme oni su skupljali ostale stvari kako bi bili što bezbedniji na borci. Kako bi bilo šta počeli raditi uviđali su da im ljudi prilaze sa svih strana spremni da pomognu. Pira jedne noći reče mužu da nije pošteno da svim dobrim ljudima ćute o nesreći koja će ih snaći i da sada vidi da ma kolika njihova ljubav i pozrtvovanost bila oni ne mogu opstati bez drugih ljudi. Spusti glavu u svoje dlanove i poče plakati zbog bespomocnosti pri samoj pomisliti koliko dobrih ljudi može stradati samo zato što ne beše nikog da im to kaže.

 

Muž nije ozbiljno shvaćao njene suze. Nije mogao vjerovati da stvarno postoji osoba kojoj je stalo do sudbine drugih ljudi. Nije mogao vjerovati da uopće postoje dobri ljudi. Očito ni bogovi nisu vjerovali u to jer inače ne bi slali poplavu koja će sve ljude ubiti. Rekao joj je da bi im ljudi koji im sada pomažu vjerojatno oteli arku ako čuju za poplavu ili da im jednostavno ne bi vjerovali. Smislio je par takvih izgovora i to je bilo dovoljno da nestanu suze njegove žene. Ona je sada imala opravdanje da više ne misli o smrti drugih ljudi i mogla je sebi govoriti da im je htjela pomoći ali to jednostavno nije mogla.

 

Danima je kisa bez prestanka padala. Svake noci pre spavanja su se molili Bogovima da do jutra prestane kisa da bi mogli zavrsiti barku koju su danima pokusavali napraviti. Iz dana u dan kisa bi sve jace padala i cinila more besnim i velikim. Zastrasujuce je bilo gledati tu ogromnu vodenu povrsinu koja guta sve pred sobom. Vreme koje im je preostalo je stezalo svoj obruc i sve se cinilo kao da im zeli dati neku naznaku, neki znak da nesto ne rade kako treba. I onda je dosao taj spasonosni sedmi dan koga je obasjalo jutarnje sunce cija je refleksija blistala po povrsini mirnog mora. Barka je konacno bila spremna.

 

Na njihovom putovanju kroz beskrajno more su ih jedino pratila zla. Ali zla nisu htjela uništiti posljednja dva ljudska bića jer njihovo postojanje onda više ne bi imalo smisla.

Uskoro su došli do otoka koji je ličio na rajski otok koji su morali napustiti zbog potopa. Alli nije bilo ni životinja ni voća. Samo njih dvoje na pustom otoku. Osuđeni na smrt. Dok su o tome razmišljali ispred njih se pojavio bog. Isti bog koji je uništio ljude sada je Piri i Deukalionu govorio kako će ih ponovo stvoriti. U arci se nalazila Pandora koja se nikada nije probudila i koja je sada već davno bila mrtva. Pira i njen muž su morali uzeti njene kosti i bacati ih oko zemlje. Pira je bila šokirana tom naredbom ali Deukalion je boga brzo poslušao i od svakog komada Pandorine kosti koji je bačen u zemlju bi nastao novi čovjek koji je bio smrtan kao ona. Kada se oko Deukaliona nalazio veliki broj ljudi majka priroda mu se pridružila i počela je stvarati životinje, drveće i biljke. Sve šta je potrebo da se život nastavi. I svako od tih bića će biti smrtno. Dok je stvarao svijet Deukalion je i sam postao normalan čovjek. Smrtan i slab kao i svi ostali jer on nije bacao samo Pandorine kosti nego i male dijelove sebe. Pira i Deukalion su bili sretni, jer će život ponovo započeti.

Ali i bog je bio sretan jer sada ljudi više neće biti otporni na zla. Raj više nije postojao i sva zla kojima su se prije besmrtni ljudi mogli oduprijeti će novim ljudima stvarati bezbroj muka. Iako su postali smrtni ljudi će tek sada počet živjeti jer bez zla nije postojalo ni dobro..

 

16.03.2015.

To This Day (Against Bullying Poem)

09.02.2015.

Pandora

Nekada davno ljudi nisu starjeli i nisu bili bolesni. Nisu imali nijednu brigu. Bili su sretni. Sve dok im bogovi nisu poslali ženu koja je sa sobom ponijela sva zla svijeta. Ona sama je bila najveće zlo iako će ljudi u srcu uživati s njom i to zlo će svatko rado htjet prihvatiti. Zvala se Pandora. Što u prijevodu znači „svime obdarena“ jer su joj svi bogovi dali svoje darove, ali svaki dar će štetiti ljudima a i njoj. Ona je to znala ali ipak nije mogla utjecati na svoja djela. Čim je došla na svijet tužna srca je otvorila vrč u kojem su se nalazila sva zla. Znala je šta se nalazi u vrču i koliko će nesreće stvoriti zbog toga, ali nije imala izbora. Bogovi su ju stvorili na taj način i vrč je morao biti otvoren.

Imala je izbora ali je sila koja ju je vukla bila jača od mogućnosti izbora pa je samu sebe naterala da poveruje da izbor ne postoji. Udahnula je duboko i laganim pokretom ruke otvorila vrč. Napravila je nekoliko koraka unazad i videla jednu po jednu zlaćastu kuglicu kako izlaze iz mračne unutrašnjosti kutije.Kada je i poslednja izašla Pandora je prišla kutiji i zatvorila je. Obgrlila je rukama kutiju i čvrsto prislonila uz grudi. Okrenula se ka prozoru i u daljini na tamnom nebu ugledala šest zlaćanih kuglica koje su izgledale tako primamljivo i zanosno, nežno i lepršavo, isto kao i ona, isto kao i glas sirena koji mami i priziva da ga slušaš, opijajući te najlepšim glasom prelepe poluribe- poludevojke iza koje se uvek krije neko zlo. Prišla je prozoru i zatvorila ga je dok je prstima druge ruke i dalje pripijala kutiju grudima, bila je zbunjena, bila izgubljena, zbog opčinjenosti zla koje konstanto vreba iz nje varajući sve ljude oko nje kao i nju samu.

Pandora je kutiju bacila ne znajući da se u njoj nalazila još jedna kuglica. U kuglici se nalazila Elpis. boginja nade. Elpis je gledala  kako sve njene sestre odlaze iz kutije ali prije nego što je i ona uspjela izaći opet je oko nje zavladao mrak i izlaz je nestao. Dugo je oko nje vladao mrak sve dok jedan bog nije podigao kutiju s mjesta na kojoj ju je Pandora ostavila. On je sa kutijom posjetio sve ljude. Svaki puta bi otvorio kutiju i Elpis bi na kratko vidjela sunce ali oko nje bi brzo zavladao mrak. Bog bi joj izvadio oči i onda ju stavio u srce jednog čovjeka. To je ponavljao kod svih ljudi i zbog toga se u srcu svakog čovjeka nalazila slijepa nada.

Ta nada u očima je samo na kratko mogla videti svetlost i lepotu dana i onda bi ponovo oslepela baš na onom mestu gde se očni kapci nežno dodiruju . A sa svakim novim njihovim otvaranjem pogled na sliku stvarnog sveta bi se menjao. Jedino mesto i jedino konačno i stvarno stanje koje je svaki put isto, je tama onda kada osoba sa nadom u očima zažmuri. Osobe koje su bile privilegovane da osete nadu u sebi i da je ponesu u očima bili su najnesrecniji ljudi. Cela nesreća nade je bila jednaka svakoj nesreći njenih sestara i Pandore. A ta nesreća je zapravo samo prisvajanje lepote i nedostiznosti njihovih moći. Jer sve one blistaju i mame samo onda kada nisu zarobljene u osećaju pohlepe, požude i posedovanja.

16.01.2015.

Kiwi




Jako tužno i jako lijepo


P,S. : želi li se itko dopisivati sa mnom? Zvuči glupo da to ovako napišem ovdje ali trenutačno bi mi dobro došao razgovor sa bilo kime

23.12.2014.

The Melancholy death of Oyster Boy

18.06.2014.

"Zagonetka"

Ovo nije baš prava zagonetka ali hajde :P

Znate li zašto nikada ne vidimo male golubove? Razmisite malo. jaje jedog glouba je siguro jako malo ali  mi uvijek vidimo samo odrasle primjerke a nikada recimo tinejđere ili neke golubove koji su malo manji od normalnih. Nije moguće da oni svi budu u gnijezdu dok posve ne porastu? to bi onda trebalo biti veliko gnijezdo heh.
Misterija :P

10.06.2014.

ZEČAK I ZECOJČICA

Pošto svi pišu  sladunjave postove i ja sam odlučio objaviti nešta slično :P . Autor ove priče je iz Bosne ali zaboravio sam kako se zove. Možda sam je nekada davno već bio objavio.. nadam se da nisam. Priča je jako lijepa. i nije dječja.


Desilo se reći treba, kao grom iz vedra neba: poranio jedan zečak, a zapravo zečić đak, da obiđe kupusnjak, ali tamo kada priđe on naiđe na nekakvo klupko sivo, a očito da je živo. Čim je na to nabasao zečić je odmah znao – to zečica neka spava kraj kupusnih glava. Radoznali zečak pride malo bliže, a zečica glavu diže i on spazi – ta zečica, to je jedna zecojčica, ljepotica! O, kako je lijepa bila, kao prava zečja vila, slatka mila, sa njuškicom od šečera, sa zubima od bisera, sa očima punim žara, velikim ko pet dinara, i još uši uspravljene kao antene!
Gledali su jedno drugo,al ne dugo, a onda je lijepa vila pogled svila i na glas zavapila:
„To je prosto da se ludi kad te neki zvekan budi!“
Čim to reče lutka mala odmah je otrčala. On ne stiže ni da zine, već je trao sline topeći se od miline.
Čudo jedno, mislio je, zar i takve još postoje, ni u snima nisam snio da je netko tako mio! To je ljubav, već je znao, pa joj je srce dao.
Kao svaki zečak oravi, pun ljubavi, pustio je misli svoje da se množe, da se roje, i da s njima rastu slike svekolike, poput duge zlatne žice na kojoj su pitalice: kako dragu pridobiti, kako joj se umiliti, a onda će da je pazi, a onda će da je mazi, za nju će da čuva rosu, da je pije, da se mije, a za nju će i da uči, da se ona s tim ne muči, za nju će da bere cvijeće, gledaće je kako šeće, pa kad jede, kako sjedi, i nježno besjedi.
Kad je maštu uzjašio i sa njome poletio, pala mu na um želja da pred dragom junak bude, i to, zna se, prve klase, da je iz zla iskobelja, kao, eto, da naleti vuk prokleti ili lovci s ljutim psima, dušmanima, i s vatrenim oružjima, da opasnost bude strašna, velika i pozamašna – zecojčica jadna, mala, tek što nije nastradala, tek što mrtva nije pala, a on, zečak, u tom trenu, u odbranu stigne njenu i spasi je – kako neće!? – od propasti i nesreće. Tako lako, tako slatko, u oganj je za nju skako, u vatri je plahoj bio, umalo se opržio, i u rijeku zaronio da bi dragu izbavio...
Čitavoga toga dana a i dobar dio noći, ti su snovi bili hrana zaljubljenog mališana.
Ali, kada iza gora stiže zora, kad blistavo sunce granu, pojavi se java luda poput kakvog strašnog suda i bilo je ko na dlanu: sve se sruši niza stranu!
Tek što krenu kroz živicu on ugleda zecojčicu, onu istu ljepoticu: stoji ona razdragana, nasmijana, a pored nje hitro skače, pa je grli pa je cmače, pogolemo neko dače, veći zečak, od njeg jači, a jasno je šta to znači.
Zečaku se pogled smrači. Na njeg teška tuga pade poput klade, u grudima srce stade. Odletješe maštarije kao da ih bilo nije, a nastade neko trnje, i još nešto mnogo crnje, obuze ga neki led i savladava gorki jed.
Najzad reče sebi sam:
- Sad već nešto više znam i svečano izjavljujem da ne želim ni da čujem da se opet zaljubljujem!

 

06.05.2014.

ZLA SLIKA

Ova slika mi izaziva glavobolje :P . koliko životinja možete vidjeti? Da li ih ima više od deset?
Rep desnog konja mi je sumnjiv. možda treba prestavljati rep i perje neke ptice? fazana ili pauna?
ugl. ako netko nađe 11 ili više životinja javite mi se obavezno :P

I kada smo već kod takvih slika pogledajte ovu dolje. Djeca u toj slici vide samo delfine, ali odrasli ljudi vide nešta drugo i jako im je teško naći delfine koje djeca odmah prepoznaju.
Ja sam ih uspio naći. Nije bilo previše teško, ali na početku sam i ja vidio samo tu "odraslu" sliku. Kako je kod vas? I molim vas rješite mi ono sa životinjama. :/   . javite mi ako vam bilo kakva ideja pada na pamet




28.04.2014.

Tri crteža i jedan nedovršeni kip ( autor je moja mama)

22.04.2014.

Eskimska bajka

BOG I SIROTAN


Okupila se jedne večeri djeca u zemunici. Igrala se djeca, pa se mnogo smijala. Jedan mališan-sirotan počeo nagovarati drugove da se ne smiju:

„tiše. ne valja se smijati noću. Može da dođe bog pa da nas pojede!

Ali djeca nisu obraćala pažnju na njegove riječi nego su se sve glasnije smijala.

Najednom, sirotan čuje nekakav topot pa će reći:

„ Tiše, tiše, netko ide!“

Topot je bivao sve jači. Mališan zatvori vrata. Bog obuhvati zemunicu sa svih strana te stade tražiti vrata ali nikako da ih nađe. Uvukao on u sebe vazduh i vrata se otvorila. Zavirio bog u zemunicu, a djeca na mjesu ostala mrtva. Ko se smijao ostao je otvorenih usta, tko je skakao skamenio se na jednoj nozi. Samo se sirotan sakrio i ostao živ.

Postavi ga bog preda se. Mališan pade na kože.

„ Smjesta da si ustao!“ reče bog. „ Praviš se da si mrtav, a? Zar želiš umrijeti?“

„ Bojim te se, ti ćeš me pojesti“

„ Ne, neću te pojesti. Nego kako bi bilo da igramo žmurke, hoćeš li? Ti se dobro sakrij, pa ako te nađem zaklat ću te, ali ako ti mene nađeš zakolji mene.

Sakrio se bog iza plota, a mališan ga odmah našao.

„ Čekaj malo“ reče bog „ Sada je red da ja tebe tražim!“

Dugo je tražio bog mališana. Najposle ga izda snaga pa će reći:

„ izađi, ne mogu da te nađem. Gdje si?“

„Evo me“ reče mališan pa proviri ispod noge boga. Bog je imao čupave noge, pa se djećak držao za dlake.

„ Tu l isi bio! Hajde da odigramo još jednom!“

Sakrio se bog u dvostruka vrata jarange. Mališan primjetio boga po velikim očima. Onda se mališan sakrio u jednu pukotinu i bog ga opet nije mogao naći.

„ Izlazi!“

Mališan izađe a bog reče:

„Dobro naoštri nož!“

Kad je nož bio naoštren, mališan udari bog nožem posred grudi, ali ne jako. Onda bog isčupa nož iz grudi, zamahnu, snažno ga zari u prsa i pade. Umro bog, a mališan otišao u susednu naseobinu.


Noviji postovi | Stariji postovi

<< 02/2016 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
2829


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
52512

Powered by Blogger.ba